ANTOLOGIJA TEKSTOVA

  JUGOSLOVENSKE ZABAVNE MUZIKE

  1954 – 1991.

  Izdavač:  TERCIJA 

                   Bor, 2019.

            Elektronsko izdanje

  Strana: 258

Izbor sadrži 202 teksta; autori:

Ismet Arnautalić * Duško Arsenijević * Momčilo Bajagić * Đorđe Balašević * Mišo Bartulica * Toma Bebić * Boris Bele * Filip Beli * Goran Bregović * Dragutin Britvić * Dušan Velkaverh * Alka Vuica * Svetislav Vuković * Zoran Vulović * B. Gaudio * Ivan Glišić * Mirko Glišić * Srđan Gojković *  Zvonimir Golob * M. Danon * Arsen Dedić * Vlado Dijak * Miroslav Drljača * Borisav Đorđević * Miomir Đukić * Valerijan Žujo * Tomislav Zuppa * Ivan Ivanji * Miodrag Jevremović * Dragi Jelić * Zdenko Jelčić * Krste Juras * Ivica Kasumović * Enes Kišević * Kornelije Kovač * Spomenka Kovač * Miroslav Košuta * Mario Kinel * Aleksandar Korać * Ivica Krajač * H. Krstovski * Bruno Langer * Zoran Lesandrić * Đorđe Marjanović * Srđan Marjanović * Zoran Milosavljević * Milan Mladenović * Kemal Monteno * Duško Mucalo * V. Nedanoski * Aleksandar Nećak * Nenad Ninčević * Đorđe Novković * Boško Obradović * Luko Paljetak * Maja Perfiljeva * Žarko Petrović * Zoran Predin * Zvonimir Pupačić * Antonije Pušić * Rade Radivojević * S. Radosavljević * Nenad Radulović * Laza Ristovski * Ivica Rorić * Zdenko Runjić * Anja Rupel * Željko Sabol * Dženan Salković * Petar Sam / Đorđe Debač * Krunoslav Slabinac * Davor Slaming * Margita Stefanović * B. Stefanovski * Vlatko Stefanovski * Jovan Stojiljković * Jurislav Stublić * Davor Sučić * Adolf Topić * Duško Trifunović * Miro Ungar * Jakša Fiamengo * Robert Funčić * Rašid Hadrović * Husein Hasanefendić * Alija Hafizović * Nikka Car * Aleksandar Cvetković * Borut Činč * Andrej Šifrer * Miladin Šobić * Branimir Štulić

Đorđe Balašević

ŽIVOT JE MORE

  

Život je more, pučina crna,

po kojoj tonu mnogi što brode.

Nije mi srce plašljiva srna,

ja se ne bojim velike vode.

 

Lome me vali, nose me struje:

oseka sreće, a tuge plima.

Šiba me nebo bičem oluje,

al’ još se ne dam i još me ima.

 

U jutra rana plaše me senke minulih dana.

Sećanja mutna kao u laži, kao u snu.

Ipak se borim, ipak se nadam,

sve manje letim, sve više padam

i sve su jače ruke što me vuku dnu.

 

Možda će žena svilenog bedra,

koja me zove i pruža ruke,

uliti vetar u moja jedra

do nove žene, do nove luke.

 (Interpretacija: Đorđe Balašević, 1978)

Dragutin Britvić

NOĆAS ĆEMO ZEMLJI KO MATERI REĆI

  

Skupit ćemo noćas, prijatelji moji,

i drače i cviće iz naseg đardina,

tisuću sinova, razbacani škoji

i tisuće kćeri gromača i stina.

 

Noćas ćemo zemlji ko materi reći:

nosimo iz grozjem srce u kašeti,

iz svake će loze krv rumena teći,

a pisma će sama poći po kaleti.

 

Dalmacijo zemljo, maslinova grano,

Dalmacijo zemljo, kamena i smilja,

pozlati mi veslo kad ustanem rano –

obala je tvoja o sunčanih milja.

 

Do ramena zemlji narasti će plima,

sinovi i kćeri, ribari, težaci,

a za one drage, kojih više nima,

donit ćemo vjenac pa u more bacit.

 

Rasti zemljo, pukni stino,

kucaj srce materino.

Šumi more, suzo slana,

Trajnaninaninanana.

 (Interpretacija: Mišo Kovač, 1977)

Arsen Dedić

KUĆA PORED MORA

  

Raznasene valima i vjetrom

tu su tople ruševine ljeta

na rubu napuštenog mora

i jednog izgubljenog svijeta

ničeg nema ničeg nema od tebe od mene

 

Ostala je samo prazna kuća

malo stvari ljetovanja našeg

na stolu novine još leže

sa nekim datumima jula

naša ljubav sad se ruši

kao pješčana kula

 

Al još sam uvijek ovdje

još zagledan u more

na vratima vile u kojoj tuga spava

a kiše su se slile u cvjetove agava

i ljetu je kraj

 

Od vremena poezije i mira

ostala je samo prazna kuća

u noći okrenuta moru

sad čeka ljubavnike nove

ničeg nema ničeg nema

od tebe od mene u njoj

(Interpretacija: Arsen Dedić, Gabi Novak, 1964)

Miomir Đukić

SUNČANA STRANA ULICE

  

Na prozoru starih žaluzina

Sa cvećem u ramu kao na slici

Što prodaje se u radnji staklara

U kući od kamena u običnoj luci

Živela je na sunčanoj strani ulice

 

Na prozoru starih žaluzina

Sa dugim kanapom od kuće do kuće

Gde sušilo se rublje suncem okupano

U kući od kamena u običnoj luci

Živela je na sunčanoj strani ulice

 

U mirnoj noći stvorenoj od mora

U tihoj pesmi i buci hotela

Stajala je na prozoru kuće

Gledajući more čekajuci nekog

 

Na prozoru starih žaluzina

Bez cveća u ramu zatvorenim pustim

Što ga niko otvoriti neće

U kući od kamena u običnoj luci

Živela je na sunčanoj strani ulice

 (Interpretacija: S vremena na vreme, 1974)

Tomislav Zuppa

ČA SMO NA OVON SVITU

  

Ča smo na ovon svitu,

ča smo na ovon svitu,

čovik se upita.

 

Kad su puna justa,

kad se vino lije,

kad jema vele fjorini,

glende i šulaci,

namisto ovi da plače,

od srca se smije.

 

Ča smo na ovon svitu,

kad je život taki,

ča smo na ovon svitu

čovik se upita.

 

Ča se more kad je život taki,

dokle jednon lipo cvita cviće,

dotle drugom samo drača niče.

Ča se more kad je život taki.

 

A čoviku svakon malo triba,

kad se rodi ni naramak slame,

kad otegne sve je crna zemja,

ne triba mu ni dva paša jame.

 (Interpretacija: Toma Bebić, 1973)

Milan Mladenović

OČI BOJE MEDA

  

Voda pada u tvoje oči boje meda

Ja sam dečak iz vode

Imam trag pod levom miškom

Na tvoje usne boje mesa

Spustiću kap svoje vode

Pustiću glas iz grla

 

Tvoje usne na meni

Tvoje ruke na meni

I guram nož među zube

I menjam oblik kao vidra

Nosim sablju oko bedra

Skupljam znoj sa čela

Na tvoje usne boje mesa

Spustiću kap svoje vode

 (Interpretacija: Ekaterina Velika, 1985)

Luka Paljetak

PJESMA KOJA NIJE VAŽNA

 

Vi ljudi neki nježni i meki

Grubi i strogi vi ljudi mnogi

Biski u tugi i oni drugi

Srećem vaš lik srećem vaš lik

Vi lijepe žene nježne i snene

Oštre i drske drage i mrske

Od vas nijedna ni bludna ni čedna

Ne čuje krik ne čuje krik

 

Ne čuje mene koji se gušim

Koji se topim u svome stihu

Ne čuje moju ni glasnu ni tihu

Pjesmu u koju sav se rušim

Ne čuje mene zapravo nitko

Premda vam pjevam jasno i čitko

I moje srce kuca snažno

Ali to za vas nije važno

 

Vi ljudi razni bogati prazni

Nevažni važni istinski lažni

Vi žene čudne pospane budne

Zar ste svi trik u mome životu

Zar za vas nisam u svakom stihu

Pjevao pjesmu glasnu i tihu

Zar nisam dao svaku vam notu

(Interpretacija: Ibrica Jusić, 1981)

B. Stefanovski

ČIJA SI

 

 

Ima eden dom sred žolto lisje,

staen e toj vo site misli.

Pokriv toj e tvoj i košmar to je moj,

redok mig pred kuken prag,

skriven pogled tolku drag, ko poj.

 

Sekoj dan si ti pod ista strea,

gulabec v let, vo vazduh smea,

ladna kako led pa bujna kako cvet.

Stojam dolgo, dolgo jas

gledam čudno i bez glas, ko nem.

 

Ima eden den što ne se zori,

skrien e toj vo skazni, gori.

Mora da si ti od nebo eden del,

eden dodir tolku mal,

eden baknež sosem mal, a vrel.

 

Čija si, na kogo radosti mu nosiš?

Dzvezda si, vo nekoj oblak kako plam.

Čija si, i koj to gladi dolgi kosi?

Svet si moj, a nitu ime ne ti znam.

 (Interpretacija: Slave Dimitrov, Kićo Slabinac, 1971)