HRONIKA
Izdavač: Kulturno prosvetna zajednica
Srbije Beograd
Kulturno prosvetna zajednica
Zaječar, 2002.
Strana: 224
Glavni i odgovorni urednik: prof. dr Predrag
Marković
Ur. odbor: prof. dr Petar Marković, dr Milan
Nemanjić, dr Dušan Radmanović,
manović, Milisav Rakić, dr Radmi–
la Petrović, dr Radovan Radovano
vić, Ljuba Relić, Goran Đorđević,
mr Milovan Živković, Zoran Andri
jašević, prof. dr Đuro Stojanović
Uredništvo: akademik Petar Vlahović, Nikola Vladisavljević, Milutin Marjanović, dr Miloš Nemanjić, prof dr. Milorad Mitrović, mr Borka Višnjić, prof. dr Miladin Ševarlić, prof. dr. Jeremija Simić
Op. urednik: Goran Đorđević
Recenzenti: prof. dr. Petar Marković, mr Miodrag Velojić dipl. ist. um. Slobodan LJ. Jovanović
Viđenja: mr Miodrag Velojić, Slobodan Lj. Jovanović, mr Dejan Krstić, Sergije Lajković, Radovan Popović, dr Ljubiša Rajković
DRUGO IZDANJE
(Prošireno i dopunjeno, elektronsko)
Izdavač: Narodna biblioteka “Njegoš”
Knjaževac
2012.
Strana: 500
Glavni i odgovorni urednik: Vladana Stojadinović
... Iako autor ove hronike nije istoričar već književnik (pa verovatno stoga često nailazimo na neuobičajene stilske figure i opise) metodologija istraživanja i izrade prikaza sela Manjinac u potpunosti zadovoljava standarde i kriterijume koji se primenjuju kod ovakve vrste literature. Hroničarski postupak u prikazivanju prošlosti (u prvom delu rada) i studiozne elaboracije pojedinih osobenosti bivšeg i današnjeg sela (u drugom delu) daju skladnu i sveobuhvatnu fresku sela u vremenu i prostoru… Primer hronike sela Manjinac predočava činjenicu da samo autor poreklom i intimno vezan za određeno područje (što je ovde slučaj) može na najbolji način da odgovori izazovima koje postavlja sveobuhvatni vremenski determinisan prikaz jednog kraja. Samo autor koji duboko poznaje i lično doživljava ovakvu istraživačku temu može da pruži tako minuciozne prikaze svih prirodnih, socioekonomskih i kulturnih osobenosti… Ovaj rad ima širi značaj i zbog toga što u sebi sadrži sve statističke relevantne podatke za čitav knjaževački kraj, počev od turskih popisa, pa do najnovijeg vremena… Ova hronika mogla bi predstavljati polazište za preliminarna istraživanja prošlosti i sadašnjosti drugih naselja knjaževačkog područja… Izvanredno poznavanje tradicije i stvarnosti i veliki trud koji je autor uložio u prikazu stanovništva, rodova i migracija, i hidrloških osobenosti, prosvete i kulture, seoskih potencijala, rezultirali su vrednom sociološkom studijom o stanju sela u ovom delu Srbije.
Slobodan Lj. Jovanović, Borba
… Ova knjiga umnogome odskače od većine monografija sela Srbije, ne samo po tome što ju je napisao veliki poznavalac timočkog kraja Radiša Dragićević, već i po tome što je mnogo kvalitetnija od mnogih do sada objavljenih u biblioteci „Hronike sela“…
Miodrag Velojić, Timok
… Selo Manjinac se nalazi u istočnoj Srbiji, u Timočkoj krajini, opština Knjaževac, a knjiga je prava riznica zanimljivosti – od legendi o postanku sela, prvim pisanim tragovima, do rodoslova familija i porodica…
Radovan Popović, Politika
NEKE OD STOTINA FOTOGRAFIJA IZ HRONIKE
Jedna od najstarijih kuća u Manincu – prazna kuća Milosavljevića iz roda Mišinci
Pogled na pitome dubrave atara Manjinca
Prvi pisani trag o selu Manjinac: faksimil turskog popisa 1454/55, strana 28, timar 41, Kasima sina Ali Bega, gore levo
Tapija iz 1880. izdata od Suda opštine Manjinac
Jedan od nosilaca Albanske spomenice, Andreja Milojević (1884-1982)
Postkarta od 3. juna 1941. koja potvrđuje prispeće vojnog ratnog zarobljenika Goluba Nikića (kasnije Dragićevića) u Nemačku
Odluka o početku rada škole u Manjincu
Učenici osnovne škole u Manjincu, snimak iz 1931. godine
STANOVNIŠTVO MANJINCA
Prema raspoloživim podacima stanovništvo Manjinca kretalo se:
god. stanovnika domova prosek god. stanovnika domova prosek
1454/55 29 1910. 630 116 5,43
1833. 23 1921. 523 110 4,75
1834. 148 24 6,17 1931. 514 104 4,94
1859. 327 42 7,79 1937. 102
1863. 365 47 7,77 1948. 442 97 4,56
1866. 387 53 7,30 1953. 427 92 4,63
1874. 461 60 7,68 1961. 412 92 4,48
1884. 515 74 6,96 1971. 376 88 4,27
1890. 565 82 6,82 1981. 290 79 3,67
1895. 595 98 6,07 1991. 201 66 3,05
1900. 598 101 5,92 1994. 164 65 2,52
1905. 632 117 5,40 2001. 120 55 2,18
Jula 2008, u Manjincu je živelo 93 ljudi u 43 domaćinstva, prosečno 2,16 članova.
Krеtаnjе broja stаnоvnika u naseljima opštine Knjaževac
1948 – 2002. (indеks 100 = 1948.)
1. Trgоvištе 319,47 43. Glоgоvаc 25,70
2. Minićеvо 174,78 44. Zubеtinаc 25,23
3. Gоrnjе Zuničе 92,95 45. Šumаn Tоplа 24,60
4. Grеznа 90,10 46. Inоvо 23,86
5. Štipinа 82,11 47. Štitаrаc 23,55
6. Pоdvis 79,82 48. Krеntа 22,53
7. Kаličinа 79,11 49. Kоžеlj 21,78
8. Dоnjе Zuničе 58,70 b50. Kаndаlicа 20,31
9. Vinа 54,98 51. Vidоvаc 19,73
10. Bulinоvаc 52,31 52. Ćušticа 19,53
11. Bаlаnоvаc 49,24 53. Skrоbnicа 19,28
12. Rgоštе 47,47 54. Pоnоr 18,55
13. Vаsilj 41,81 55. Stаrо Kоritо 17,77
14. Vаlеvаc 41,62 56. Miljkоvаc 17,74
15. Kаlnа 41,10 57. Јаnjа 17,61
16. Dеbеlicа 41,06 58. Šаrbаnоvаc 17,60
17. Vlаškо Pоljе 40,47 59. Lоkvа 17,46
18. Оrеšаc 40,28 60. Gоrnjа Sоkоlоvicа 17,37
19. Lеpеnа 39,94 61. Crvеnjе 17,29
20. Drеčinоvаc 39,63 62. Nоvо Kоritо 16,66
21. Јаkоvаc 37,06 63. Bеli Pоtоk 16,61
22. Trnоvаc 36,37 64. Grаdištе 16,40
23. Rаvnа 34,86 65. Svrljiškа Tоplа 16,06
24. Pеtrušа 34,38 66. Оšljаnе 15,99
25. Štrbаc 33,33 67. Žlnе 14,55
26. Slаtinа 33,05 68. Mučibаbа 13,79
27. Vitkоvаc 31,98 69. Rаdičеvаc 13,75
28. Dоnjа Sоkоlоvicа 31,70 70. Pričеvаc 12,91
29. Drеnоvаc 31,39 71. Šеsti Gаbаr 12,32
30. Gоrnjа Kаmеnicа 31,12 72. Stаnjinаc 12,20
31. Bučје 30,69 73. Јаlоvik Izvоr 11,11
32. Bеrčinоvаc 30,38 74. Bоžinоvаc 10,03
33. Dоnjа Kаmеnicа 30,28 75. Crni Vrh 9,88
34. Bаltа Bеrilоvаc 30,25 76. Bаlinаc 6,65
35. Zоrunоvаc 29,68 77. Drvnik 5,79
36. Stоgаzоvаc 29,20 78. Dејаnоvаc 5,48
37. Јеlаšnicа 28,53 79. Rаvnо Bučје 5,37
38. Vrtоvаc 27,94 80. Аldinа Rеkа 3,80
39. Mаnjinаc 27,60 81. Аldinаc 3,06
40. Pоtrkаnjе 27,30 82. Pаprаtnа 2,42
41. Bаnjski Оrеšаc 26,96 83. Gаbrоvnicа 1,26
42. Žukоvаc 26,46 84. Tаtrаsnicа 0,60
85. Rеpušnicа 0,00
KNJАŽЕVАC 397,14
Cеlа оpštinа Knjаžеvаc 60,12
Grupni snimak roda (familije) Cojinci, načinjen 21. oktobra 1928. godine
Rodoslov jedne od familija sa najmanje grana: PRŽARCI
Rodoslov familije KOVAČOVCI, koja spada u srednje po brojnosti; dvostruko veće familije su MILIVOJCI i MREŽINCI